Dosta zavisi od toga ko će nadvladati: MERkozi, ili SARKOmed. U ovom drugom slučaju, sledi brzi kraj evrozoni i EU (bar u sadašnjem obliku), a u prvom će do toga doći (nešto) kasnije.

Čitajući ovaj članak, ne mogu da se otmem utisku da nam crni dani tek dolaze. Neograničeno divljanje neoliberalnog kapitalizma, otpočeto Reganovim dolaskom na vlast u SAD (odakle se prenelo i na stari kontinent), bojim se da još uvek nije dostiglo svoj vrhunac i nije krenulo silaznom putanjom, a kada će, i hoćemo li uopšte biti u stanju da to preživimo - to čak ne može ni da se proceni. A simptomatično je da su i Merkelova i Sarkozi, čiji je plan deo te globalne mašinerije, izabrani u svojim zemljama na krilu priče o nacionalnoj obnovi, a rade upravo suprotno od onoga što su govorili svojim biračima. To je dovoljan dokaz za tezu da je i evraopska levica i evropska desnica (kao i demokrate i republikanci u SAD) eksponent banaka i multinacionalnih kompanija, a da razlike u ikonografiji služe isključivo zato da se na svake 4 godine zamažu oči naivnim biračima.